Toplane u Priboju i Malom Zvorniku, prelaskom na grejanje na biomasu, rešiće višegodišnje probleme. Očekuju da se više stanova priključi na daljinski sistem, a "Samo na energentima, imaćemo godišnju uštedu od 500,000 evra. Svakako, kvalitet grejanja je najznačajniji za same građane Priboja", kaže Lazar Rbović, predsednik opštine Priboj.

Predsednik opštine Mali Zvornik Zoran Jevtić kaže da će taj grad na ovaj način dobiti da 24 sata bude grejanje i biće jeftinije. U projektu su i Prijepolje, Nova Varoš, Novi Pazar i Majdanpek, koji će ugovore potpisati u decembru. "Ovi gradovi su i među najzagađenijim gradovima u Srbiji, oni su koristili mazut i ugalj za grejanje i kao takvi emitovali su ogromno zagađenje. Kada završimo te projekte toplane, u tim gradovima neće više emitovati nikakve štetne uticaje. S druge strane, biomasa je naš energent, time smanjujemo zavisnost od uvoza", kaže Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike.

Predvidjena instalirana snaga kotlova na biomasu biće 8 megavata u Priboju i 1,8 megavata u Malom Zvorniku. "Tender za nabavku opreme i izvođenje radova biće u oktobru, a završetak radova i početak grejanja na biomasu početkom 2022. godine", rekao je ministar.

Prelazak na biomasu već je doneo više posla lokalnim prerađivačima drveta. Projekat će biti nastavljen, jer je još 19 toplana tražilo podršku za grejanje na biomasu.

Projekat ima ukupan budžet od 26,75 miliona evra – 4,75 miliona donira Vlada Švajcarske, 2 miliona Vlada Nemačke, a ostalo je kredit KFW banke sa kamatom 1,1 posto uz grejs period od dve godine.